Projekat 61

Početkom jula posetila sam studentsku izložbu ,,Projekat 61”, koja je odražana u galereiji Atelje 61, ,,Boško Petrović” na Petrovaradinu. Nakon 7 godina, u ovom prostoru je prvi put otvorena izložba.

 

 

Lidija Martinović i Jovana Milenković su umetnice koje su učestvovale u ovom projektu.  Jovana je završila tekstil na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, a Lidija slikarstvo u Cetinju, trenutno su studenti master programa, restauracije i konzervacije  na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

One su me provele kroz postavku i  tumačile svoje radove.

 

Jovanin rad
Jovanin rad

 

Jovanino tumačenje rada:

Ideja ovog rada bila je da se sukobi nekoliko materijala. U ovom slučaju to su vuna, metal, kudelja. Rad se sastoji iz tri dela.

Prvi deo sastoji se od vune. Vuna  predstavlja materijal životinjskog porekla i od nje je predstavljena, po malo apstraktno, po malo figuralno kontura čoveka. Slobodan prostor unutar njega, ispunjavaju nepravilne linije od vune koje grade sliku  otiska prsta ili goda. Sve ovo simbolično predstavlj  da je čovek životinja, a crna boja nam  govori  koliko je on u mraku sa svojim identitetom.  Takođe i boja vune,  je obično simbol neke tuge, žaljenja, oplakivanja, obično se kaže ,,crnu vunu prede” u našem narodu, to je vrlo simbolično i vezano za neku nesreću ili nagoveštaj neke loše sreće. Moja ideja vezana za ovaj rad jeste i sukob različitih materijala.

 

Čovek detalj rada
Čovek – detalj rada

 

Drugi deo je krug koji ide iza njega. Veći je i malo haotičniji, on je biljnog porekla tj. kudelja, konoplja, koja stvara jednu mrežu korenja. U filozofskom smislu to treba da predstavlja korenje koje mi zaboravaljmo, naše predke, našu prošlost na koju se ne obaziremo i treći segment ovog rada je svetlo koje bi trebalo da prolazi kroz ova dva kruga.

Svetlo treba da predstavlja neki nematerijani svet, to je materijal koji fizički ne postoji, ono je nešto šta je nevidiljivo, apstraktno i nešto čemu svi težimo, ono predstavlja  prosvetljenost, produhovljenost, čistotu,  do koje čovek stalno pokušava da dođe na različite  načine, umesto da se okrene unazad ka sebi,  ka svom korenju i poreklu, ka svoj zemilji. Kada kažem korenje ne mislim samo na predke već i na majku prirodu, jer ona je takva, beskrajno velikodušna.

 

Prvi, drugi i treći element Jovaninog rada
Prvi, drugi i treći element Jovaninog rada

 

 

 

Detalj
Detalj

 

 

Uloga svetla je i da podstiče posmatrača da vidi slojeve koji postoje u čoveku. Ja sam razmišljala kako čoveku tako malo fali da dostigne to Svetlo, tj to ,,nebesko”. Treba samo malo bolje  da se poveže sa tim svojim prirodnim delom, a ne samo sa životinjskim. Sve je u kružnoj formi, predstavlja ciklus, neki krug, beskrajni krug u kom se ljudi gube ne pronalazeći se.

Ovaj  rad  je nastajao nekoliko godina t.j. idejno je nastajao nekoliko godina, a sada je realizovan zahvaljujući ovoj prilici da koristim sve te materijale koje inače u toj količini ne bih našla sama.

 

Jovana i njen rad

 

 

Lidija i njen rad

 

Detalj rada
Detalj rada

 

Lidijino tumačenje rada.

Dakle, početna zamisao je simbioza vune i skulpture tj. tekstila i skulpture. Ideja se razvijala bavljenjem ova dva materijala i njihovom obradom kako bi ih spojila u zajednički život, kohezivnu cjelinu koja ce međusobnim privlačenjem, iako različite prirode biti jedno.
Meko naspram tvrdog, crno naspram bijelog. Mekoća kao put bezbrižnog i naivnog života, održan snovima, nitima u boji koje prepletom se vezuju i mrse. To su impulsi sjećanja koji grade ono što je sada. Podržane realnošću, snažnom materijom lako se obavijaju i idu svojim putem.
Mali vilin krevet podržava magiju. Ostavlja prostor za sve što je moguće između dvije realnosti. Između kraja i početka postoji sve što se (ne)može zamisliti, a samo ponekad blistavi momenti postaju dio svjesnog sjećanja.

 

Mali vilin krevet

 

Snovaljka, zajednički rad Jovane i Lidije

 

Pošto je cela izložba vezana za tapiseriju i skulpturu, simbijoza ta dva pojma. U ovom radu je  uzeta klasična tapiserija za začetak rada, ali naravno nije završena, samo je predstvaljen proces  tapiserije, kako se  klasična tapiserija radi. Urađena su samo dva reda, ali smo stavili akcenat na boje malo da iskaču, onako taj likovni trenutak.

Lidija

 

Snovaljka zajednički rad Lidije i Jovane

 

Ovaj rad predstavlja dve snovaljke. To je moj i Lidijin početak tkanja i snivanja, malo simbolicno u stvari što je tek započeto nije završeno, nekako ono i  predstavlja kao neko prazno platno, u slikarskom smislu bi to bilo prazno platno, a ovde je to malo poetično zato što se to zove nasnovano, nasnovan ram, tako da je to neki početak, našeg sna, to je ustvari ideja.
Tkački izraz je ,,nasnuješ osnovu”, a kada nasnuješ osnovu, podloga na kojoj snuješ se zove snovaljka. Mi smo napravili improvizovanu snovaljku, od običnog rama i eksera. Ovo je mala igra reči za one koji znaju, za one koji ne znaju ovo je nekeko mondrijanovski, samo neki kvadrati koji stoje, ali to je jedna mala i jedna velika snovaljaka.

Jovana

 

Snovaljke

 

 


 

Lidija Krnjajić

Teodora Mijatović

 

Detalj

Glorija Monyov

Detalj

 

Video:

Podeli tekst...
Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *