FEMI-ŠOVINIZAM I RENESANSA

Tanka je granica između ljubavi i mržnje.

Kada su žene u pitanju, granice gotovo da nema.

Na mom fakultetu predavači su mahom žene. I svaka je jedna drugoj i zmija i vuk i zoo-vrt Vuka Bojovića i celo životinjsko carstvo.

Sećam se ispita na trećoj godini. Mesec dana spremaš ispit, a nedelju dana sebe kako bi se kod profesorKE pojavio tačno “po meni” što bi značilo:

 

  1. Kosa: čista, uredno vezana nikako isfenirana jer ne želiš da izgledaš aljkavo jer ipak si ti GRAĐANKA, ŽENA KOJA IMA PRAVA ali ne želiš ni da izgledaš “koleginice, bolje da ste toliko pažnje posvetili učenju koliko ste posvetili svom izgledu” (bez obzira na to koliko si dobro pripremio ispit)
  2. Nokti: nalakirani ali neutralno, nikako crveno (profesorka nokte lakira crveno-  dakle NE MO ŽE)
  3. Odeća: uredno ali ništa što bi moglo da se okarakteriše bilo kako osim pristojno i neupadljivo, ali uredno.

 

Kad prođeš vizuelni test, sedaš da dobiješ pitanja i moliš Boga da koleginica pre toga nije odvalila glupost inače ćeš da ispaštaš zbog toga što jedna žena nema nikakvu svest o sopstvenom statusu i pravima za koje su se izborile naše nesrećne saborkinje (saborkinje…).

Ili, još bolje, moliš Boga da je pre tebe bio muškarac. Znao ne znao, samo da je muškarac.

 

IT’S A MANS WORLD?

 

I tako se ja sećam profesorke kod koje su momci dobijali najmanje 7 na čisto pojavljivanje, a žene dobijale porciju vređanja. Trudim se da pretresem sve moguće perspektive. Možda su njena promišljanja išla u smeru: “nisu se žene toliko koprcale i borile za svoja prava da se obrazuju, nose pantalone i dobijaju platu da bi ti bila jedna ordinarna prešminkana glupača koja seksualizuje samu sebe i koristi fizički izgled u manipulativne svrhe”. Međutim, to bi onda bila predrasuda na samom početku. Ne može biti da neko obrazovan pravi takav gaf u samom postavljanju teze… Idemo dalje. Možda je: “za muškarca je to dovoljno, mi žene smo intelektualno superiornije,  moramo više jer možemo više”.

 

Ne dolazim do zaključka, ali se setim druge profesorke. Slučaj isti. Mozak automatski počinje svoju analizu i traži šablon.

 

Da li su te žene po definiciji i hormonskoj prirodi sopstvenog tela težile suprotnom polu, a sopstveni doživele konkurentno?

DA LI DANAŠNJE FEMINISTKINJE DOPRINOSE TOME DA MAN’S WORLD OSTANE MAN’S WORLD??

 

Sećam se da sam u osnovnoj školi čitala neku smešnu knjižicu za devojčice. Nešto dnevničkog tipa, devojčica, njene prijateljice i njihove mame koje paradiraju tražeći svoja prava.

 

Nema sumnje, tradicionalni, pravi feminizam je uradio fantastične stvari. Da nije, ja bih sada dojila treće dete, ne bih imala mogućnost ni da razmišljam o ovome, o pisanju da ne govorimo. Ni dojenje trećeg deteta nije loša stvar, samo je pitanje da li je to Vaš ili tuđi izbor??

 

Međutim, ovaj radikalni od žene ženi pravi neprijatelja. Radikalni feminizam koji radikalno napada slabe jedinke svoje grupacije, žene koje su manje radikalne, manje ambiciozne, više tradicionalne, nezainteresovane za taj tip društveno-socijalno-političkih aspekata društva.

Bez namere da se zauzima položaj i bilo koja strana, pitanje ostaje: ZAŠTO ŽENA NAPADA ŽENU?

 

Da se razumemo, čovek ne bi trebalo da napada čoveka, ali apsolutni apsurd stupa na scenu onda kada žena krvnički nasrne na drugu ženu, muškarca pomiluje, a proklamuje upravo prava žena.

 

ŠTA RADITE,

BRE?!

 

Ako žena sputava položaj druge žene, nipodaštava je i stavlja u inferiorni položaj u odnosu na samu sebe, znači li to da ona teži da sebe postavi u superioran položaj spram druge žene, a izjednači sebe sa muškarce (dodvori mu se?)? Želite li prava za žene ili želite sebe iznad drugih žena, “bliže Suncu”, odnosno superiornom položaju (koji u ovoj koncepciji ima muškarac)?

 

Težeći da sebe definišemo kao psihološkinje, pedagoškinje, sudinice, advokatice, težimo li tome da se izjednačimo, da se afirmišemo ili da ukrštamo rogove na brvnu? Borimo li se za prevlast ili tražimo svoje mesto u lepoj nam Vaseljeni?

 

OTKAD JE AGRESIVAN JEZIK, A NE BIĆE KOJE SE NJIME KORISTI?

 

Dođe meni vreme diplomiranja, master studije, master rad. Završim ja master rad, pošaljem mentorKI na stavkom “mentor: …” i dobijem odgovor “ja nisam mentor, ja sam mentorka, ja sam žensko”.

 

Očigledno je da su meni plodovi izvornog feminizma doneli blagodat da studiram i dobijem priliku da pišem master rad, međutim, iz nekog, meni nepoznatog razloga, nikada me nije vređalo kada kažem da sam profesor. Meni je to titula, profesionalna odrednica, ne nešto što je sklop moje ličnosti ili me određuje na bilo koji način osim profesionalno. Profesori su skup jedinki koji se bave istom profesijom: profesurom. I to je to. Bez pola, bez organa, bez predrasuda i odrednica.

 

Ako osećamo da smo ravnopravne i smatramo da to treba da budemo, a da nismo, zbog čega sebe stavljamo u inferioran položaj pokušavajući da se jezički iščupamo iz skupa koji nas je već tu svrstao kao sebi jednake?

 

“=”  NE “:”

 

Zbog čega težimo da naglasimo da nismo jednake sa muškarcima koji su profesori nego nam je potrebno razlikovanje, da smo mi profesorke, kako bismo bili jednaki???

 

Previše jezičkih zavrzlama, sve u svemu jedan kapitalistički apsurd koji umesto da izjednačava dva pola “=”, između njih stavlja ”:”  kao simbol suprotstavljenih strana.

 

Nije sporno, u određenim poslovima i strukama i dalje vlada šovinizam. Ali i FEMINO-ŠOVINIZAM.

 

Međutim, zar nije određena vrsta feminističkog šovinizma (pazi apsurd?!) i stav “ovo treba da bude ženska katedra”? Pa nek je i srednja frizerska ili fakultet za manikir u pitanju, kakav je to femino-šovinizam?!

 

PATRIJARH PAVLE, NIKOLA TESLA???
ZAISTA???

Niko ženi ne može da ospori njeno pravo i na abortus i na rađanje. Srbija je sekularna država. Dakle, stav crkve nije stav države, i obratno. Stav crkve je stav crkve i na njega pažnju obraćaju verujući. Crkva je rekla “ne, ne”, verujućim ženama dosta, kod ostalih crkva svakako nema “pravo glasa”. Ako sam dobro upućena, jedan od “postulata” hrišćanstva je: ne osuđuj ali i gledaj trn u svom oku, ne brvno u oku brata svojeg (i sestre svoje).

 

ZBOG ČEGA STAV CRKVE DERANŽIRA LJUDE KOJE CRKVA 99% VREMENA NE ZANIMA OSIM KAD TREBA DA JE NAPADNU??

 

Van svakog stava i van svakog pokreta i van svake borbe za prava postoji nešto što se zove osnovna kultura i pristojnost. Demoliranje spomenika kulture, pa makar to bio i Majkl Džekson je velika sramota i pre svega – nije nimalo civilizovano. Primitivan način skretanja pažnje na sebe. Primitivan, sramotan i nepotreban.

 

ZAŠTO NA 8. MART?

 

Slavljeni 8.mart nije verski praznik. Nije ni državni. To je kapitalistički praznik namenjen besomučnom trošenju novca.

DA LI SU VAM POTREBNI 8. MART I 14. FEBRUAR DA VOLITE SVOJE DRUGE POLOVINE??

Ako je odgovor ne, onda niste u čeljustima kapitalizma. Ja vam čestitam. Demoliranje spomenika kulture, na kapitalistički “praznik” je ne samo nemanje pameti, a imanje bezobrazluka, nego jedan običan inat, frustracija i želja za pažnjom.

 

ČIJA VAM JE PAŽNJA POTREBNA? MUŠKA, ŽENSKA?

Ako je to civilizovana žena, emancipovana(emancipovana????), građanka, ravnopravna, radije bih bila jedna primitivna seljančica koja zna šta je poštovanje i kultura.

 

Beskrajno hvala feminizmu, ali hvala, ne hvala FEMINO-ŠOVINIZMU.

 

IS

Podeli tekst...
Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *